Svet oko mene iz mog ugla!!!

Sunday, August 19, 2007

Sati Koje Su Pojeli Skakavci

Vreme - najskuplji resurs kojim raspolaže svaki čovek. Jedini resurs koji je nemoguće nadoknaditi. U tu svrhu izučavaju se discipline koje unapredjuju njegovo iskorištenje obarajuci rekorde u savladavanju odredjenih barijera i problema, rašavanju enigmi sprovodjenju procesa i odluka. Najbolji ulažu maximalne napore da iskoriste svaki tren u trci za odredjeni primat.
-
-
Nažalost ja kao svaki početnik - tu lekciju nisam naučio. Da bi čovek uspešno upravljao vremenom, potrebno je da napravi listu prioriteta. Hronološki praćen tok prioriteta dovodi do uspešnog iskoripšćenja.
-
Moj problem ogleda se u tome što sam proveo skoro 5 meseci u Americi zapostavljajući sve svoje tekuće obaveze ovde. Nezavršen fakultet, nezavršena politička priča i najlepši deo života - ljude koje volim. Postavlja se pitanje da li je sve to bilo vredno jednog odlaska u tu "čarobnu" Ameriku?!? Kada se sumiraju utisci - ni približno.
-
Gluvarenje, izlasci, natezanje sa EX devojkom, pomalo rad "na crno", nisu nimalo pohvalne stvari u odnosu na ono sto sam svakodnevno gubio i sto mi je jako nedostajalo. Vreme posvećeno pogrešnoj osobi, koja to nikako nije zaslužila verovatno je samo jedan od uzroka ovolikom silnom nezadovoljstvu. Previše pozitivne energije potrošeno na nju i njena ženska ocekivanja, pokusaje da se konsoliduju dva potpuno različita bića i homogenizuju ciljevi i prioriteti.
-
Sve sto je proisteklo iz svega toga je bila samo gomila neslaganja i žustrih rasprava "ko je u pravu". Pokusaja da se dominira nad drugom stranom u sadejstvu sa sopstvenom inteligencijom i okruženjem. Naravno - vreme je samo teklo i teklo... Obaveze u mojoj zemljici su se gomilale i gomilale, dok sam se ja "provodio" po Americi lepoj zemlji.
-
Usledio je povratak. Toliko iščekivani... Jedinstvena prilika da se shvati koliko je vremena potrošeno i koliko je nezavršenog posla ostalo iza mene. A ostali su samo sati koje su pojeli skakavci...
-
Srećom, uz pomoć pravih prijatelja i sopstvenog zalaganja uspeo sam da nadoknadim deo propuštenih obaveza, uklopim se u sistem funkcionisanja i ponovo sačinim listu prioriteta koja će me voditi u narednom vremenu i pomoći da izbegnem sledeći susret sa skakavcima...

Friday, May 25, 2007

Boje Života



Život - nekad siv, nekad žut. Prošaran nijansama svih godišnjih doba, svih boja na paleti nebeskog slikara i začinjen nečim što je samo naše - odlukama! On je sve ono što nam se dešava dok maštamo o nekim lepšim stvarima. Vredan onoliko koliko smo spremni da se za njega žrtvujemo. Prepun različitih izazova, opasnosti, iskušenja, zadovoljstava, radosti...
Svako svoj život voli na svoj način, uredjuje ga prema svojim potrebama ili mogućnostima, na način za koji misli da je u tom slučaju najbolji mogući. U tu svrhu koristi sve raspoložive adute intelektualne, finansijske i sve one koje bi ga odvele ka nekom skrivenom cilju.
Život ko život navikao da se opire i da sam sebe zakomplikuje u pozitivnom ili negativnom smislu zavisno od ishoda. Magična četkica prelazi preko našeg platna života ostavljajući za sobom tragove. Njih zovemo uspomenama. U zavisnosti od nijansi boja prihvatamo ih kao lepe ili ružne, mada ja ipak mislim da ih treba prihvatiti kao najbolje moguće u tom trenutku ili kao neizbežne. Da se nisu desile tada, ko zna kada bi kasnije i da li bi uopšte.
Primetio sam da većina ljudi pusta stvari da se dešavaju same od sebe i za svoje neuspehe najčešće krive okolinu, druge ili vreme u kome žive ne pokušavajući da nadju modus života. Ne upuštaju se u potragu za unapredjenjem postojećeg stanja već fundamentalno kreću u novi tok čeznući da će boje života postati svetlije a njihovo platno izgledati lepše. Želim im uspeha na tom putu.
Pojedine slike kriju se u zlatnim ramovima sakrivajući nedostatake tonova i nijansi u pokusajima da bolje predstave sebe. Tu pre svega mislim na ljude koji pokusavaju da svoju paznju i utisak ostave skupim stvarima koje su priuštili sebi prikrivajući tako druge svoje nedostatke, ukuse, intelektualne nedostatke i sl.
Uvek sam cenio one slike koje su bile i bez rama ali su u sebi nosile neku poruku i imale svoj smisao i svoje mesto pod suncem. Vlasnici takvih slika - dobrodosli ste kao moji prijatelji.

Saturday, January 13, 2007

USA

Amerika - bogata i ponosna. Ostvarenje svacijeg sna. Zemlja mira, demokratie, lepote i ogromnog bogatstva. Zemlja dobrih ljudi i ogromnih mogucnosti.
Dali je bas tako?
Iako sam jako zeleo da dodjem ovde, i ispunim sva svoja ocekivanja kada je u pitanju Amerika, moram da budem iskren i priznam da nisam bas njzadovoljniji. Postoji mnogo stvari koje su me impresionirale na samom pocetku, ali je mnogo vise onih koje su me demoralisale. Koliko god ona bila "bogata i ponosna" pojedini ljudi se ipak bore da prezive. Vecina njih se krije iza laznih lica kojima pokusavaju da sakriju cinjenicu da su pre dolaska ovde bili niko i nista pa se sada naveliko sire demonstrirajuci cinjenicu da su se kako tako snasli ovde. Iza svih tih laznih osmeha i foliranja krije se nepromenjeni balkanski mentalitet koji ce zauvek ostati isti. Po restoranima ista prica. Ljubaznost do bessvesti. Ovde je koliko sam razumeo najskuplji osmeh. Izgleda da tako sve ovde funkcionise. Nazalost!
Ponekad se pitam da li sam zeleo pravu stvar?!?
Ne znam jos uvek - pokazace vreme!

Tuesday, September 26, 2006

Tehnički fakultet Bor

Tehnički fakultet Bor - moj fakultet. Deo grupe fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovni pravac fakulteta je svakako rudarstvo, pošto je Bor rudarski grad - najveće nalazište bakra u ovom delu Evrope. Pored rudarstva, fakultet vrši osposobljavanje studenata iz oblasti metalurgije i inženjerstva materijala, tehnologije, elektromašinstva, informatike i menadžmenta. Ja sam u grupi koja je na odseku za industrijski menadžment - odeljenje u Jagodini.
-
Odmah da kažem da su sve impresije pale u vodu odmah po prvom času u prvoj godini. Iako sam se naslušao priča o bolonjskoj deklaraciji, nisam primetio da je neko od profesora ima pojma šta ustvari to konkretno znači. Naime bolonjskom deklaracijom bi trebali da se sruše svi dosadašnji temelji starog obrazovnog sistema i uvedu nove metode u izučavanju pomenutih disciplina. Novi metodi rada, maksimalna zastupljenost informatike, potrebni nivo gradiva, bodovanje svakog predmeta (krediti) nalik fakultetima u Evropi.
Što se profesora tiče, postoje profesori koji imaju neverovatan dar za komunikaciju sa studentima. Oni čine da i materija koja nije mnogo interesantna dospe do vrhunca interesovanja. Tu svakako na prvom mestu stavljam profesore Nadu Štrbac i Predraga Stanimirovića. Slede profesori Dragana Živković i Zvonko Damnjanović. Ne treba izostaviti ni ostale, koji ulažu maksimalna zalaganja na svom poslu. Svaka cast - ali ovi su najbolji.
Treba pomenuti da ima i profesora koji nisu najstrucniji u svojim oblastima. Iako je atmosfera na časovima jako opuštena, profesori se muče da pročitaju materiju sa folija koja bi trebala da služi kao podsetnik a ne kao sredstvo za njihovo učenje u trenutku. Ovog profesora(profesorku) neću da imenujem jer cilj ove moje price nije tračarenje već zelja za modernizacijom i boljim uslovima rada.
Sledeća zamerka odnosi se na ažurnost informacija. Informacije o položenim ispitina u većini slučaja dosta kasne ili kada stignu neljubazno osoblje Radničkog univerziteta ne žele da distribuiraju javno već je neophodno da se svako ponaosob interesuje. Ako ništa drugo - da odštampaju i zalepe na oglasnoj tabli (kada već uzimaju tolike pare). Najbolje bi od svega bilo da se ocene pregledaju online. Tako bi svaki student imao bolji uvid u tekuće stanje.
Ogromna zamerka se moze uputiti i sajtu fakulteta. Informacije su užasno loše ažurirane, neke stare i po par meseci. Dizajn je očajan. Tužno je da jedan fakultet koji školuje informatičare ima onako loš sajt. Dajte šansu mladjim ljudima, rezultati neće izostati. Pored toga, ispitni rokovi su jako loše organizovani. Još nisam znao dali sam položio ispit - već moram da prijavim sledeće. Slaba je komunikacija sa studentima. Mislim da bi u toku školovanja non stop trebali da radimo neke ankete. Naravoučenije - organizacija je dosta loša.
Postoje oblasti koje su svakako bile neizostavne za naš smer. Tu pre svega mislim na kulturu komunikacije, lobiranje, psihologija...
Ono što me najviše demorališe svakao je fizički izgled profesora. Pre svega mislim na to da kao jedan uspešan menadžer (ili šta već), profesor mora da na sebi ima skupu garderobu kao odraz ličnog uspeha, neki skup sat ili bilo šta što bi ukazivalo da je ekspert u svom poslu i što bi motivialo studente da krenu njegovim stopama. Možda i profesori nisu baš najsigurniji u sebe što samo narušava nadahnuće i demorališe buduće kolege. Pojedini se uklapaju u tu sliku, ali većina debelo zaostaje. O kom klubu elitnih, izvrsnih i uspešnih onda govorimo. Lap top nije jedino merilo uspešnog čoveka. Postoji širok dijapazon merila. Imate knjige o vrhunskim menadžerima - pročitajte ih. Ako je neko bio imao najbolji prosek ili bio najbolji student ne znači da će biti i najbolji menadžer. To je činjenica!
---------------------------------------------
---------------------------------------------
---------------------------------------------
Rezime:
-
Nadam se da će sve ove kritike dobro doći svima u cilju unapredjenja svega postojećeg na fakultetu. "Samo pravi menadžer je spreman da uvek prihvati pohvalu i kritiku i upusti se u unapredjenje postojećeg stanja". Što je jednom rekao profesor Živan Živković - "najbolji prijatelji su vam oni koji vas konstantno kritikuju i usmeravaju ka uspehu, a ne oni koji vam se dodvoravaju i lupkaju vas po ramenu".
Ne bojim se da će ovo moje zapažanje imati negativne konotacije po mene, jer iza mene stoje moji radovi i stečeno znanje. Samo kukavice i neznalice se plaše da javno iznesu svoje mišljenje. Iako budem udaljen sa fakulteta zbog iznošenja svojih opservacija, siguran sam da će vrh fakulteta dobro razmotriti moje komentare i povesti se u misiju rešavanja postojećih problema.
-
Drago mi je da sam rekao ono o čemu su drugi dugo vremena ćutali!

Tuesday, July 04, 2006

Ferrari

02. jul 2006. godine. Indijanapolis. Trka za Veliku nagradu USA. Prvi startni red dva ferrarija. Mihael Sumaher i Felipe Masa. Aktuelni sampion sveta Fernando Alonso startuje sa pete pozicije. Posle starta, Alonso zestoko napada Ferrarijeve pilote. Ipak ne uspeva da ih pretekne.
-
Indijanapolis je tradicionalno najpovoljnija staza za Ferrari. Zadnjih sest godina dominiraju njeni vozaci. Tradicionalno dobra staza i za bivseg vozaca Ferrarija Rubensa Baricela koji je trijumfovao u Indijanapolisu 2002. godine. Ovoga puta zavesio je na sestom mestu zbog bolida kojim upravlja jer definitivno bolid nije dorastao takvom asu kao sto je Rubinjo.
-
U trci za titulu sampiona Formule 1 Mihael Sumaher zaostaje 19 poena za vodecim Fernandom Alonsom, proslogodisnjim pobednikom. Po prvi put u karijeri Alonso uspeva da zavrsi trku tek na petom mestu.
-
Od 2000. godine do danas, samo je 2001. godine Mika Hakinen u McLarenu uspeo da zabelezi pobedu na Velikoj nagradi USA. Sve ostale trke pripale su Vozacima Ferrarija. Sumaheru pet i jedna Baricelu. Cetiri puta zauzimali su prva dva mesta.
-
U kategoriji konstruktora, Reno bezi Ferrariju 26 bodova. Instituciji automobilizma kakva je Ferrari nije problem da dostigne Reno na putu do trona. Siguran sam da titula odlazi u ruke Ferrarija i u kategoriji vozaca i u kategoriji konstruktora. Sumaher i Masa ce se pobrinuti za to a sveobuhvatnu pomoc imaju u prvim ljudima tima Rosu Bronu i Zanu Todu.
-
Navijam za njih i dajem im punu podrsku u borbi za titulu.
Go Ferrari Go!

Sunday, May 21, 2006

Referendum u Crnoj Gori


21. maj 2006.godine. Referendum u Republici Crnoj Gori. Glasa se o konacnom statusu ove republike u Drzavnoj zajednici. Kako sam cuo - izglasana je nezavisnost. Bravo!
-
Pitam se samo koliki bi procenat bio u Srbiji da je referendum raspisan ovde?!? Verovatno veci nego tamo!
-
Braco crnogorci - junacine! Konacno imate sanse da se dokazete na medjunarodnom planu. Necete vise biti taoc u rukama Republike Srbije i mocicete mirno da uplovite u evropske tokove! Mocicete da rasformirate Vojsku kako ste planirali i oslonite se na policiju. Sada mozete ziveti od turizma i kamenja - mada se pitam ko ce da vam dodje kada Srbi nece!!! Nadam se da cete sa sobom povesti sve svoje kadrove iz Srbije jer kako stvari stoje - nama nimalo nisu potrebni. Konacno ce crnogorski studenti placati skolarinu na srpskim fakultetima a Srbija nece vise biti izgovor za vase lose politicke poteze.
-
Ovo je veliki dan za albansku nacionalnu manjinu, koja sve vise prerasta u vecinu. Nadam se da ce vam policija biti dovoljna da zaustavite separatisticke ispade i sprecite scenarijo Kosmet 2. Granice velike Albanije sezu do grada Kotora. Vec su okupirali Ulcinj i Bar a sada kolonizuju i Budvu. Pa - mozda ovo i nije bila dobra ideja?!? Pokazace vreme koliko je Srbija bila jak i nezaobilazan faktor stabilnosti! Nadam se isto tako da ce moralisti iz Crne Gore vratiti sva sredstva pomoci bivsim republikama a najvise Srbiji koja su im prosledjena zarad izgradnje stambene, kulturne i poslovne infrastrukture.
-
Pitam se samo zasto se niste odvojili pre decembra 2000. godine? U tom slucaju ja bih vojsku sluzio negde u Srbiji, ne bih prezivljavao razne kritike kao tadasnji pripadnik VJ. Ali ne kajem se! Jedino cega ce mi iskreno biti zao jeste vaterpolo reprezentacija SCG koja je bila jedina svetla tacka Drzavne zajednice.
-
Sto bi vi rekli - FER JE!
-
Srecno braco crnogorci i dao vam Bog pameti!!

Sunday, May 14, 2006

Internet egzibicionizam


Internet egzibicionizam! Sigurno se pitate odakle mi bas to pade na pamet?!? Pa eto - doslo je kao posledica internet svakodnevice! Necega sto se desava apsolutno svaki dan sa konstantnim porastom.

Na Internetu mozete sresti svakojake ljude, raznih profila i navika. Sto bi rekao Djole Balasevic - "Od vraga do popa". Svako sa svojim navikama i sexualnim apetitima.

Surfujuci netom i boravkom po raznim chat roomovima nailazio sam na svakojake ljude. Svako je imao nesto sebi svojstveno. Nazalost - najvise je bilo onih koji su sexualno optereceni. Svih orijentacija i sklonosti. Ponekad se pitam - gde nestase sve ljudske vrednosti?!?

Povod za ovaj post je posledica skorasnjeg izleta na Yahoo chat!
Ni sam ne znam sta mi je ovo trebalo ali eto - desava se!

Koristeci fake e-mail adresu usao sam na yahoo chat. Gomila kreatura sa web kamericama i animalnim sexualnim nagonima. Odmah je pocelo bombardovanje raznoraznim sajtovima erotske orijentacije. Ko god da me je cimao stavljao sam ga na ignore! Onda sam odlucio da im kazem da sam osoba zenskog pola. Tada je poceo jos stravicniji napad. Svako od njih me je pitao imam li web cam, koliko sam perverzan i sta sve volim.
Odlucujem se za opciju da ga pitam da mi pusti svoju kamericu, uz lazno obecanje da cu pustiti i ja njemu. Online pacenik, sav usplahiren i verovatno napaljen do bessvesti - daje mi mogucnost da ga vidim.

Prva slika koja se pojavila bila je slika njegovog penisa u krupnom planu. Momak sa ne vise od 20 godina sedi nag ispred svog kompjutera i naravno kao i svi pacenici - masturbira. Pitam se samo - da li se moglo ocekivati drugacije.

Kada je zatrazio da mu ja pustim kamericu po obecanju - prihvatio sam! Sledece sto ga je docekalo bio je moj srednji prst i komentar da niti sam egzibicionista, niti sam nastran, niti podrzavam takve osobe u bilo kom smislu. Naravno usledilo je ignorisanje od strane online pacenika.

Ponekad se pitam sta je to sto coveka natera na tako nesto?!?
Ima li tu neceg bolesnog?!? Pa sigurno da ima. Verovatno ni najveci svetski psihoanaliticari ne bi do kraja uspeli da odgonetnu misteriju ovakvih ljudi. Ko zna sta je u njihovoj pomracenoj svesti. Zasto se ne okrenuti realnom zivotu? Ima toliko drugih zadovoljstava i sto je najbitnije - u realnom su svetu!

Mada pitanje je - postoji li za njih realni svet?!?

Saturday, May 06, 2006

Miting za Kosovo

04. maja 2006. godine na centralnom gradskom trgu u Jagodini je odrzan miting za odbranu Kosmeta i Metohije. Pod sloganom "Pojavi se da ne bi smo nestali - covece PROBUDI SE!" okupili su se samozvani "branitelji". U prvom redu - tu su bili predstavnici lokalne vlasti i velika grupa gradjana zakicena zastavama, transparentina i namestenim licima. Izgledali su tako motivisani, kao da su svi spremni da ovog casa odu dole i obracunaju se sa albanskim teroristima, separatistima, NATO trupama i celom medjunarodnom zajednicom. Cule su se parole podrske govornicima i povici kako ce Kosmet zauvek biti nas i kako nam ga niko ne moze uzeti.

Dali je bas tako?

Kako svaka prica ima drugu stranu medalje, ima i ova. Takozvanu sirotinju koja je izbegla sa Kosmeta mogli ste videti u novoj garderobi, koznim jaknama i sa skupim telefonima. Sirotinja koja se voza kolima preko 2000 kubika, koja u vremenu prosecnih republickih primanja podize sebi zamkove, kupuje placeve i lokale i naveliko kolonizuje nas grad.
Vise puta se cula prica kako su im siptari palili kuce, sena, unistavali useve, pretili smrcu i sl. Pitam se samo kako su reagovali branioci Kosmeta? Zasto nisu uzvratili istom merom? Zasto su pokazali slabosti tamo gde su trebali da budu najjaci?
Tragicna je cinjenica da je velika vecina Srba sa Kosmeta koja je u vreme bombardovanja SR Jugoslavije zivela u Srbiji izbegavala vojne pozive, krila se po raznim sumama i vukojebinama ne bi li ostali zivi. Hteli su da neko drugi odradi njihov posao. Sada se bezbrizno smeskaju i "hrabro" galame dajuci podrsku odbrani Kosmeta.
Ono sto bi najvise trebalo da brine i da opominje jeste cinjenica da je ogroman broj Srba sa Kosmeta prodao svoju zemlju albancima za basnoslovne sume novca, dosao u Srbiju i kupovao placeve, zemljiste, lokale po izuzetno niskim cenama. Dakle nisu mogli nista da brane - vec da otimaju prodato. To je dovelo do infiltracije siptara u srpska sela, koji su na svaki nacin pokusavali da rasele preostale mestane nudeci im neka bezizlazna resenja: prodaj ili bezi.
Vecina njih koji su dosli - zavrsila je u policiji! Ostali su poceli da se bave gradjevinskim poslovima obarajuci dotadasnju cenu rada i kvalitet ucinka.

Ishod!

Oni najhrabriji, koji su ostali na Kosmetu - trpe svakodnevni teror od strane takozvanog Kosovskog zastitnog korpusa i extremnih albanaca. Oni su jedini koji imaju prava da kazu da su pravi borci za ocuvanje Kosmeta u sastavu Srbije. Posebno priznanje treba da se oda svestenstvu i monastvu koje nalazi nacine da odrzi i ocuva srpske manastire i crkve sagradjene vekovima unazad.

Rezime!

Ovo nisu bile samo reci - vec realna slika drustva. Autor ovih redova se aprila 99. godine stavio na raspolaganje jedinicama vojske da ukoliko bude potrebno - i sam uzme pusku. Ne mislim da sam hrabar - ali znam da nisam kukavica! Ovaj miting nisam podrzao iz gore navedenih razloga. Ako takav miting bude odrzan negde na Kosmetu i ako bude organizovan prevoz - oticicu da podrzim one koji su ostali da odbrane korene srpstva.

Sve za srpstvo - srpstvo nizasta!

Friday, May 05, 2006

Andrija's blogging

Iceman
Danas sam odlucio da udjem u svet blogera. Ovo radim prvi put, ali imam podrsku svog ujaka i prijatelja Zike - najpozitivnijeg coveka na svetu. Zadovoljstvo je poznavati takve ljude :)

W Las Vegas