Boje Života

Život - nekad siv, nekad žut. Prošaran nijansama svih godišnjih doba, svih boja na paleti nebeskog slikara i začinjen nečim što je samo naše - odlukama! On je sve ono što nam se dešava dok maštamo o nekim lepšim stvarima. Vredan onoliko koliko smo spremni da se za njega žrtvujemo. Prepun različitih izazova, opasnosti, iskušenja, zadovoljstava, radosti...

Svako svoj život voli na svoj način, uredjuje ga prema svojim potrebama ili mogućnostima, na način za koji misli da je u tom slučaju najbolji mogući. U tu svrhu koristi sve raspoložive adute intelektualne, finansijske i sve one koje bi ga odvele ka nekom skrivenom cilju.

Život ko život navikao da se opire i da sam sebe zakomplikuje u pozitivnom ili negativnom smislu zavisno od ishoda. Magična četkica prelazi preko našeg platna života ostavljajući za sobom tragove. Njih zovemo uspomenama. U zavisnosti od nijansi boja prihvatamo ih kao lepe ili ružne, mada ja ipak mislim da ih treba prihvatiti kao najbolje moguće u tom trenutku ili kao neizbežne. Da se nisu desile tada, ko zna kada bi kasnije i da li bi uopšte.

Primetio sam da većina ljudi pusta stvari da se dešavaju same od sebe i za svoje neuspehe najčešće krive okolinu, druge ili vreme u kome žive ne pokušavajući da nadju modus života. Ne upuštaju se u potragu za unapredjenjem postojećeg stanja već fundamentalno kreću u novi tok čeznući da će boje života postati svetlije a njihovo platno izgledati lepše. Želim im uspeha na tom putu.

Pojedine slike kriju se u zlatnim ramovima sakrivajući nedostatake tonova i nijansi u pokusajima da bolje predstave sebe. Tu pre svega mislim na ljude koji pokusavaju da svoju paznju i utisak ostave skupim stvarima koje su priuštili sebi prikrivajući tako druge svoje nedostatke, ukuse, intelektualne nedostatke i sl.

Uvek sam cenio one slike koje su bile i bez rama ali su u sebi nosile neku poruku i imale svoj smisao i svoje mesto pod suncem. Vlasnici takvih slika - dobrodosli ste kao moji prijatelji.